| Krenuvsi od Despotovca na zapadu do Zlota na istoku i od Žagubice na severu do Cestobrodice na jugu, podrucje Kucaja, Beljanice i Malinika zahvata oko 2500 kvadratnih kilometara potpuno nenaseljene teritorije, sto je najveci kontinuirani komad divljine u Srbiji. Leti pohoden uglavnom od strane drvoseca i lovaca, sa prvim snegom ljudi napustaju ovaj predeo surove klime i prepustaju ga njegovim iskonskim stanovnicima - vukovima, medvedima, divljim svinjama i divokozama da do proleca jedini prave prtinu kroz smetove. Ogromnost ovog prostora je gotovo nesaglediva, potpuno apstraktna za gradskog coveka. Pesice su vam potrebna tri duga, lepa letnja dana da biste ga pregazili s jednog kraja na drugi, osecajuci se na momente kao da ste hiljadama kilometara udaljeni od civilizacije. Raznovrsnost njegove prirode potpuno razoružava i ostavlja bez daha, predstavljajuci pravo otkrovenje. Na ovom prostoru smenjuju se krecnjacki masivi sa izrazitim kraskim odlikama (vrtace, jame, pecine) i fino izvajani, dugi grebeni od vododrživih stena, stvarajuci izuzetnu geomorfolosku i biolosku dinamiku. Tu se nalazi i možda najcuveniji kanjon u Srbiji, Lazarev, kao i brojni drugi kanjoni (Resave, Klocanice, Radovanske reke, Suvi Do, Tisnica...), zatim nekoliko kraskih platoa (od kojih Stobori predstavljaju najljuci krs u Srbiji, prepun skrapara i vrtaca), ali je tu i najvece sumsko prostranstvo, gde se dinamicno smenjuju listopadne i cetinarske sastojine.
Dodatnu atraktivnost ovom prostoru daje cinjenica da je on iz smera Beograda veoma lako pristupacan, jer je tek dvadesetak kilometara udaljen od autoputa Beograd - Nis, a ukupno oko 150 km od Beograda, sto znaci da vrlo lako možete doci na Kucaj cak i na jednodnevne ture ukoliko ne možete da odvojite vise vremena. Greben Samanjca i velicanstvena kupola Rtnja cine logicnu celinu s ovim prostorom, dodatno pojacavajuci kontraste i nudeci jednako živopisne i pesacke uspone. |
