| Biser ovog kraja, a i ukupnog srednjevekovnog gradjevinarstva Srba, je manastir Manasija ili Resava. Koliko je nekada ovaj manastir bio postovan najbolje kazuje podatak da su sve ostale manastire Srbi zvali "nemasija". To je ujedno bila i poslednja monumentalna gradjevina srpske drzave, koja se osipala pred naletima Turaka. Velelepna crkva posvecena je Svetoj Trojici. Gradjena je od 1406. do 1418. godine. Ktitor manastira, despot Stefan Lazarevic, zastitio je svoju zaduzbinu debelim zidinama sa 11 velikih kula. Despotova (Donzon) kula je potpuno obnovljena, a ostatak utvrdjenja je solidno ocuvan. Osnova crkve je 46 m sto je za ono vreme bio graditeljski poduhvat. Pripada moravskom silu iako je gradjena od tesanog kamena. U priprati je sacuvan prvobitni kameni pod uradjen od lepih kamenih ploca u crvenoj, zelenoj i zutoj boji.
Ni jako utvrdjenje nije sacuvalo manastir i on je vec 1439. a zatim i 1456. godine paljen. Tokom Prvog srpskog ustanka manastir se obnavlja, a prvi konzervatorski radovi u slobodnoj Srbiji se vrse bas na Manasiji. Danasnji ikonostas je uradjen po nalogu kneza Mihajla. Despot Stefan je sahranjen u svojoj zaduzbini, ali su kasnije njegove mosti prenete u manastir Koporin, gde su otkrivene nedavno, prilikom restauracije.
Ubrzo po izgradnji Manasija postaje centar srpske kulture. Tu je radila cuvena "Resavska prepisivacka skola", a u manastiru su stvarali i Konstantin Filozof, Grigorije Camblak, a i sam despot Stevan ovde je napisao "Slovo ljubve". Najveci ukras Manasije su njene freske. Sacuvano ih je oko pola a radilo ih je vise slikara. Spadaju medju najlepse freske iz XV veka.
Izdvajaju se Sveti ratnici, proroci Gedeon, Avakum i Zaharije kao i dva Arhanjdjela. Izdvaja se i ktitorska freska Despota Stefana kako prinosi model hrama Svetoj Trojici. |
